Бранко Миљковић: Проповедање љубави

Нема мене ал има љубави моје;
Видим је у сунцу и земљи где нам труну кости.
Довршава се дан у њеној захвалности
Слично музици слично празнини, спокојем.

Она ће сачувати намере моје и твоје
И васкрснуће мртве рођендане по милости,
У подножју ветра немерљива сен охолости
Нестаће у пепелу оних што више не постоје.

У пусто срце у мртво време ме зови,
Минула чежњо, да се свет понови.
Ако не сазнах љубав и успавах свој ум,
Па ми је празан дан који још дошао није,
Ко грану која се издужује у узалудан шум
Нека ме ветар недостојног обавије.

Владислав Петковић Дис: УТОПЉЕНЕ ДУШЕ

Још једном само, о, да ми је дићи Испод живота свет умрлих нада; Још једном само, о, да ми је ићи Простором снова под видиком јада. Потајна слабост и жудња ка срећи,  Скривене мисли у боји љубави, Њен поглед некад све што знаде рећи, Још једном само да је да се јави.

Драган Дувњак - Још сам дечак који звезде гледа

Још сам дечак који звезде гледа,
слуша ветар и разуме кишу,
дечак који своје снове не да
и чува их у црвеном плишу.

Још сам дечак што машта у мраку,
дочекује ветрове у коси,
качи сунце по твоме сокаку,
што га љубав на крилима носи.

Не дај ни ти зрелост да те краде
девојчице са сунцем у оку,
срца док је имаће и наде
за два цвета у бистром потоку.

Слкони мила љубав од времена
у склониште прављено од снова,
док не прође ова тамна сена,
док не сване нека зора нова.

Густав Крклец - Безименој

Старинска ура на ормару спава. 
Казаљке њене већ се рђом жуте. 
Уморна лампа тихо оцртава 
просторе уске, самотничке путе. 

Ја не знам гдје сам? Нешто тамно слуте 
уморне очи. Ноћ је. Топла. Плава. 
Тако је тешко, када ствари шуте 
и кад се мијења прошлост, сан и јава. 

Мика Антић - Ми смо се сувише сретали

Ми смо се сувише сретали на раскрсцима незнаним
Мада смо различитим путевима корачали
Тињало небо вечерње у сипразима звезданим
И увек облаци ждралова са пролећем се враћали.

Ми смо се сувише сретали а речи рекли нисмо
И у лета коврџава са препланулим лицима
Под капом зелених дудова за часак застали смо
Па онда прошли, одлутали свако за својим видицима.

Константин Симонов - Чекај ме

Чекај ме, и ја ћу сигурно доћи
само ме чекај дуго.
Чекај ме и када жуте кише
ноћи испуне тугом.
Чекај и када врућине запеку,
и када мећава брише,
чекај и када друге нико
не буде чекао више.
Чекај и када писма престану
стизати издалека,
чекај и када чекање дојади
свакоме који чека.

Горан Тадић - Нежна песма

Говорим све нежније, ћутиш све грубље,
кажњаваш ме због, тек распаковане, бесплатне среће,
која нас задесила мојом кривицом, јер сам поверовао
детелини са четири листа, теби, себи и нама,
а ти поверовала свему у шта верујем
и дозволила ме себи.

Мика Антић - Бесмртна песма

Ако ти јаве: умро сам 
а био сам ти драг, 
мозда ће и у теби 
одједном нешто посивети. 

На трепавицама магла. 
На усни пепељаст траг. 
Да ли си икад размишљао 
о томе шта значи живети? 

Сергеј Јесењин - Писмо жени

Ви се сећате.
Да, ви се свега сећате,
Како сам стајао
Уза зид нетрамице,
А ви се узрујано по соби шећете
И несто остро
Бацате ми у лице.

Лаза Костић - Опрости ми

Опрости ми!

Притегну ме терет туге,

над тобом сам мор'о да се нагнем,

руком да се такнем

твоје руке;

ал' ти се светиш, свете мој,

претрну ми рука у твојој,

и да каје своје грехе

у твојојзи нестаде је,

никад више

витим пером да запише,

да се маши за мач бритак -

никад - никад!