Бранко Миљковић: Проповедање љубави

Нема мене ал има љубави моје;
Видим је у сунцу и земљи где нам труну кости.
Довршава се дан у њеној захвалности
Слично музици слично празнини, спокојем.

Она ће сачувати намере моје и твоје
И васкрснуће мртве рођендане по милости,
У подножју ветра немерљива сен охолости
Нестаће у пепелу оних што више не постоје.

У пусто срце у мртво време ме зови,
Минула чежњо, да се свет понови.
Ако не сазнах љубав и успавах свој ум,
Па ми је празан дан који још дошао није,
Ко грану која се издужује у узалудан шум
Нека ме ветар недостојног обавије.

Владислав Петковић Дис: УТОПЉЕНЕ ДУШЕ

Још једном само, о, да ми је дићи Испод живота свет умрлих нада; Још једном само, о, да ми је ићи Простором снова под видиком јада. Потајна слабост и жудња ка срећи,  Скривене мисли у боји љубави, Њен поглед некад све што знаде рећи, Још једном само да је да се јави.

Драган Дувњак - Још сам дечак који звезде гледа

Још сам дечак који звезде гледа,
слуша ветар и разуме кишу,
дечак који своје снове не да
и чува их у црвеном плишу.

Још сам дечак што машта у мраку,
дочекује ветрове у коси,
качи сунце по твоме сокаку,
што га љубав на крилима носи.

Не дај ни ти зрелост да те краде
девојчице са сунцем у оку,
срца док је имаће и наде
за два цвета у бистром потоку.

Слкони мила љубав од времена
у склониште прављено од снова,
док не прође ова тамна сена,
док не сване нека зора нова.