Густав Крклец - Безименој

Старинска ура на ормару спава. 
Казаљке њене већ се рђом жуте. 
Уморна лампа тихо оцртава 
просторе уске, самотничке путе. 

Ја не знам гдје сам? Нешто тамно слуте 
уморне очи. Ноћ је. Топла. Плава. 
Тако је тешко, када ствари шуте 
и кад се мијења прошлост, сан и јава. 

Мика Антић - Ми смо се сувише сретали

Ми смо се сувише сретали на раскрсцима незнаним
Мада смо различитим путевима корачали
Тињало небо вечерње у сипразима звезданим
И увек облаци ждралова са пролећем се враћали.

Ми смо се сувише сретали а речи рекли нисмо
И у лета коврџава са препланулим лицима
Под капом зелених дудова за часак застали смо
Па онда прошли, одлутали свако за својим видицима.

Константин Симонов - Чекај ме

Чекај ме, и ја ћу сигурно доћи
само ме чекај дуго.
Чекај ме и када жуте кише
ноћи испуне тугом.
Чекај и када врућине запеку,
и када мећава брише,
чекај и када друге нико
не буде чекао више.
Чекај и када писма престану
стизати издалека,
чекај и када чекање дојади
свакоме који чека.