Горан Тадић - Нежна песма

Говорим све нежније, ћутиш све грубље,
кажњаваш ме због, тек распаковане, бесплатне среће,
која нас задесила мојом кривицом, јер сам поверовао
детелини са четири листа, теби, себи и нама,
а ти поверовала свему у шта верујем
и дозволила ме себи.

Мика Антић - Бесмртна песма

Ако ти јаве: умро сам 
а био сам ти драг, 
мозда ће и у теби 
одједном нешто посивети. 

На трепавицама магла. 
На усни пепељаст траг. 
Да ли си икад размишљао 
о томе шта значи живети? 

Сергеј Јесењин - Писмо жени

Ви се сећате.
Да, ви се свега сећате,
Како сам стајао
Уза зид нетрамице,
А ви се узрујано по соби шећете
И несто остро
Бацате ми у лице.

Лаза Костић - Опрости ми

Опрости ми!

Притегну ме терет туге,

над тобом сам мор'о да се нагнем,

руком да се такнем

твоје руке;

ал' ти се светиш, свете мој,

претрну ми рука у твојој,

и да каје своје грехе

у твојојзи нестаде је,

никад више

витим пером да запише,

да се маши за мач бритак -

никад - никад! 

Бранко Миљковић - Усних је од камена

Нека твоји бели лабуди кристална језера сањају,
али не веруј мору које нас вреба и мами.
Просторе невидљива снага сања којој се
сунцокрети клањају
видиш ли окренута заборављеним данима у
тами?

Мика Антић - Протестна песма

Свашта умем.
Стварно умем.
Само - себе не разумем.
Ја, чувао, људи овце
тамо негде на крај света,
мојој деци кајмак смета,
лук им смета...
Све им смета.
Ја до школе пешачио
и по киши и по снегу,
моје кћери к'о књегиње,
к'о да се у свили легу:
једном шмркну,
двапут кину
и беже у лимузину.

Владислав Петковић Дис - Међу својима

У мом срцу поноћ. У њој каткад тиња
Мис'о да још живиш, мој пределе млади.
Моја лепа звезда, мајка и робиња,
Боже! шта ли данас у Србији ради?

Лаза Костић - Ѕanta Maria dеllа Ѕalute

Oпрости, мајко света, опрости,
штo наших гора пожалих бор,
на ком се, устук свакоје злости,
блаженој теби подиже двор;
презри, небеснице, врело милости,
штo ти земаљски сагреши створ:
Кајан ти љубим пречисте скуте,
Ѕanta Marіa della Ѕalute.

Владислав Петковић Дис - Повратак

Опет вам се враћам, моје ноћи црне,
К'о уморно дете крилу мајке старе,
Као густој шуми израњене срне,
Док далеке звезде тишину не кваре.

Бранко Радичевић - Kад младијах умрети

Лисје жути веће по дрвећу,
Лисје жути доле веће пада;
Зеленога више ја никада
Видет нећу!
Глава клону, лице потавнило,
Боловање око ми попило,
Рука ломна, тело измождено,
А клеца ми слабачко колено!
Дође доба да идем у гроба.

Алекса Шантић - И опет ми душа све о теби сања

И опет ми душа све о теби сања,
И кида се срце и за тобом гине,
А невјера твоја далеко се склања,
Као тавни облак кад са неба мине.

Раде Шербеџија - Заборави

Ако ме сретнеш негдје у градовима страним
По којима се мувам у посљедње вријеме,
Сретни ме,
Као да ме срећеш први пут.
Нисмо ли се ми већ негдје видјели?
Кажи… и заборави.

Мика Антић - Песма за нас двоје

Знам,
мора бити да је тако:
никад се нисмо срели нас двоје,
мада се тражимо подједнако
због среће њене
и среће моје.

Владислав Петковић Дис - Можда спава

Заборавио сам јутрос песму једну ја,

Песму једну у сну што сам сву ноћ слушао:

Да је чујем узалуд сам данас кушао,

Као да је песма била срећа моја сва.

Заборавио сам јутрос песму једну ја.

Велимир Рајић - На дан њеног венчања

И срушише се лепи снови моји,
Јер главу твоју венац сад покрива,
Крај тебе други пред олтаром стоји-
Проста ти била моја љубав жива!

Марина Илић - Ја нисам

Губи сјај овај дан,
Не само зато што је Сунце престало да дише,
Већ ја дахом таму навлачим.
Боле истрошене груди
И један грумен што пушта крв.
Ја нисам ни кап, ни слап,
Ни огањ ни дим.
И све бих дала да будем
Само мали грцај у твом плачу.

Милан Ракић - Искрена песма

О склопи усне, не говори, ћути,
Остави душу, нек' спокојно снева
Док крај нас лишће на дрвећу жути,
И ласте лете пут топлих крајева.

Жак Превер - Барбара

Сећаш ли се Барбара,
падала је киша непрестана над Брестом тога дана,
а ти си ишла насмејана
покисла, устрептала, блистава
под крупним капима кише
сети се, Барбара,
сретох те у улици Сијам
смејала си се – и ја сам се ти се осмехнуо
сећаш ли се, Барбара?

Бранко Миљковић‎ - Узалуд је будим

Будим је због сунца које објашњава себе биљкама
због неба разапетог између прстију
будим је због речи које пеку грло
волим је ушима
треба ићи до краја света и наћи росу на трави
будим је због далеких ствари које личе на ове
овде

Владислав Петковић Дис - Пијанство

Не марим да пијем, ал´сам пијан често
У граји без друга, сам, крај пуне чаше,
Заборавим земљу, заборавим место
На коме се јади и пороци збраше.

Матија Бећковић - Кад сам је други пут видео

“Кад сам је други пут видео рекао сам:
"Ено Моје Поезије како прелази улицу."
Обећала је да ће доћи ако буде лепо време.
Бринуо сам о времену, писао свим метеоролошким станицама.
Свим поштарима свим песницима а нарочито себи.
Да се кише задрже у забаченим крајевима.

Сергеј Јесењин - Писмо мајци

Јеси ли жива, старичице моја? 
Син твој живи и поздрав ти шаље. 
Нек' увечер над колибом твојом 
она чудна свјетлост сја и даље. 

Мика Антић - Епилог

Водопад има браду као гроф Л.Н.Толстој. 
То се 
у ствари 
Јутро по себи пени и разапиње дугу. 
Ја сам признао једној жени 
Да је живот нешто просто у мени, 
- а није баш тако просто. 
Ја сам мислио да ћу ићи право 
док се не претворим у лењир, 
а нашли су ме у кругу.